Aerodrom „Morava“ kod Kraljeva – državni promašaj koji je progutao milione
Od problema sa licencama do problema u potrazi za zainteresovanim aviokompanijama, preko pada broja letova, ali i mizernog broja putnika u određenim mesecima, aerodrom „Morava“ danas je u situaciji da ima samo dva leta nedeljno, do Istanbula. Tokom leta uvode se i polasci za Tivat i Solun.
Već prve nedelje nakon puštanja u rad 2019. godine, aerodrom je bio dostupan samo dva sata nedeljno, sredom od 12 do 14 časova. Iako je zvanično dobio licencu za rad, nisu je imali zaposleni, pa se za ta dva sata rada koristilo osoblje sa niškog aerodroma. U međuvremenu je resorno ministarstvo najavljivalo nove letove svetske klase, a vlada gradnju nove piste i pristupnih saobraćanica. Sve to kao i brojni najavljivani letovi do evropskih metropola ostali su u vazduhu predizbornih obećanja.
U 2023. na aerodromu je opsluženo 13.862 putnika, što je 221 putnika više nego 2022. godine. U decembru prošle godine je prevezeno samo 536 putnika, a najbolji mesec bio je jul kada je uslugu aerodroma koristilo 2.939 putnika.
„Još 80-ih godina smo započeli planove zadvojne aerodrome jer vojni aerodromi ne donose novac, veliko su opterećenje, i trošak su koji treba izbalansirati sa civilnim. Međutim, u tom slučaju vojni aerodrom treba prilagoditi civilnim zahtevima, proširiti uske i kratke piste, srediti infrastruktiru i prilaz. To otvara mogućnost da se zaarađuje novac i od vojske koja plaća jedan deo usluga aerodromu i od civilne avijacije koja plaća svoje usluge. Pritom nije dobro da se država samo da oslon na unutrašnji transport. Ključne su i međunarodne linije, a to znači da nudimo neke poslovne mogućnosti ili mogućnosti turizma, što kada pogledamo Kraljevo, nemamo. Da bi sve funkcionisalo kako se najavljivalo, trebalo je uraditi ozbiljnu računicu za koju nisam siguran da je urađena, a u pitanju je dugoročno planiranje za koje nisam siguran ni da imamo kadar“, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija za NIN.
Aerodorom „Morava“ izgrađen je 1967. godine kao vojni, a od 2019. godine funkcioniše kao civilni, čime je postao treći komercijalni aerodrom u Srbiji, posle Beograda i Niša. Po nekim računicama, u aerodrom je do sada uloženo preko 40 miliona evra, a zaposleno je oko pedeset lica. Iako je bilo najavljivano da će se još 2020. godine pristupiti izgradnji i proširenju piste kao i izgradnji skladišta za tankanje goriva i kargo centra, u te poslove se još nije ušlo.