ALEKSANDAR DIKIĆ: Imamo manjak vremena, a višak potreba i u tom vrtlogu često zaboravljamo na druge, na njihove potrebe i šta znači biti čovek

Doktor, novinar i televizijski voditelj kaže da možemo živeti u bilo kom vremenu, imati bilo kakav tempo života, ali nemoć i bolest dece u nama budi neku vrstu tuge, neću reći očaja, već otpora prema bolesti…Stanje pokušavamo da promenimo individualno ili na kolektivni način!

 Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i solidaran?

“Važno je iz dva razloga. Jedan je jer tako dokazujemo das mo još uvek ljudi, a drugi da u ovom materijalističkom i bezdušnom svetu ostavimo klicu humanizma, za buduća pokoljenja. U antičko doba ljudi su ostavljali svoja znanja da bi se, nakon mračnog doba, neko setio, u doba renesanse i humanizma, ljudskih ideala. Sada smo u mračnom dobu gde biti human, znači biti drugačiji. U nasleđe moramo ostaviti istinu kakvi zapravo moramo da budemo”.

Šta najčešće nekog i Vas motiviše da bude plemenit?

“Tuđa nesreća i nečija nevolja. Ima ljudi koji ne mogu sebi da pomognu i da li traže ili ne svi se nadaju nečijoj pomoći. To je ljudska, moralna, a meni i profesionalna dužnost”.

Koliko  nas tempo života primorava da gledamo samo na sebe i svoje interese?

“Tempo života je ubitačan zato što su nam potrebe velike. Nametnut nam je takav stil života, potrošačka kultura je dostigla maksimum. Imamo manjak  vremena, a višak potreba i u tom vrtlogu često zaboravljamo na druge. Na njihove potrebe i šta znači biti čove”.

Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka…?

“Pre svega akcijama za pomoć bolesnoj deci. Vreme može da bude bilo kakvo, bilo kakav tempo života, ali nemoć i bolest dece u nama budi neku vrstu tuge, neću reći očaja, već otpora prema bolesti…To pokušavamo da promenimo, individualno ili na kolektivni nači”.

Da li kulturni, sportski, prosvetni, novinarski… poslenici imaju posebnu odgovornost u podizanju svesti, o potrebi, za dobrotvornim radom?

“Intelektualna elita je uvek bila neka vrsta uzora. Sportisti, muzičari danas imaju dvostruku odgovornost, odgovornost prema sebi i svojoj porodici, ali i odgovornost prema deci koja se ugledaju na njih. Ta dvostruka odgovornost je svojevrsno breme koju ti ljudi nose”.

Koliko i da li još uvek imate vremena za druženja sa prijateljima, drugarima iz detinjstva, škole?

“Imam onoliko vremena koliko mi žena dozvoli, kao i svaki oženjeni  muškarac. Koliko supruga odredi, što znači da ga nemam, aha, ha”, smeje se naš sagovornik”.

Da malo uozbiljimo. Odgledao sam emisiju sa kolegom Srđanom Škorom i nisam čuo da je pozivao na linč. Pozivao je na odgovornost.

“Ako imate nameru da nekog optužite vi ćete u bilo kojoj rečenici, pasusu, tekstu, naći nešto da tog streljate, stavite na giljotinu, obesite kao u davna vremena. Danas je to medijska hajka. To što je Srđan Škoro rekao objavljeno je pre dve nedelje, sada se ukazala potreba da se brani lik i delo predsednika. I zbog Rio Tinta. Pravi se hajka protiv Škora, KTV televizije, spin doktori rade svoj posao. Danas smo mi na tapetu, a sutra će biti neko drugi. Svedoci smo iživljavanja na poslušničkim medijima, slušamo da je KTV mrziteljska televizija da je Srđan Škoro hteo da nekog ubije, da ga zatvori u rudnik, a ako ne to da ga poliva litijumom, uranijumom. Ništa nije tačno, kao I većina od onoga što nam pričaju nije istina. Sve u cilju nastavka agonije pod vlašću SNS – a”.

Da li nam ima spasa?

“Sve što ima početak, ima i kraj. Samo je pitanje šta će iza tog kraja ostati. Pošto nismo pametni platićemo skuplju cenu. Davno je Zoran kazao: ‘Ne može to besplatno’. Ne možemo da idemo u kontra smeru, a da ne platimo na neki način. Kao kod narkomanije, alkoholizma, lepo je dok se konzumira, ali na kraju se debelo plati”.

Da li Vam je nekada žao što smo deo ovakvog naroda?

“Nije to osećaj žaljenja, očaja ili neke druge emocije. Ja sam srećan što sam to što jesam. Što sam deo porodice kojoj pripadam, kao i što pripadam ovom narodu. Žao mi je što nam se ovo dešava. Nismo mogli da utičemo na pripadnost nekom narodu, nije moguće da biramo drugi narod, da prelazimo kao političari, iz stranke, u stranku. Pripadnost je datost i Vi se borite za bolje stanje u kome se Vaš narod nalazi. Dakle, borim se da mom narodu, time i mojoj porodici i meni bude bolje”.

Pitanje mi je bilo malo pogrešno, ali Vi ste dali pravi odgovor. Zapravo, želeo sam da pitam da li i Vas prati iznenađenje kada na ulici doživite prijatnu situaciju?

“Sada ste Vi u samom pitanju dali adekvatan odgovor”, zaključio je doktor i TV voditelj ALEKSANDAR DIKIĆ.

Đurđe M.