Deca beže iz naše zemlje sa završenom osnovnom školom (VIDEO)

Veliki broj maturanata nakon završene srednje škole odlučuje se na upis fakulteta van Srbije, međutim to postaje sve izraženija praksa kada su u pitanju i učenici srednjih škola. Naime, po podacima zvanične statistike, između dva popisa, čak 550 učenika iz Čačka upisalo je srednje škole ili gimnazije u nekoj zemlji Evropske unije, najviše njih je otišlo u Sloveniju i Mađarsku. Učenicima se osim boljih obrazovnih profila, nudi besplatan dom, besplatan prevoz do kuće i mogućnost da tokom školovanja nešto i zarade.

Sociolog Goran Javorac ističe da ono što vidimo golim okom i u stvarnosti je da veliki broj naše dece koja su ranije posle srednjih škola odlazila u inostranstvo, sada odlaze posle osmog razreda.

– Ta pojava je jako izražena u zadnje vreme. Druge srednje škole i gradovi sve više i više se bore za učenike i nude promociju svojih atraktivnih zanimanja, da ih privuku da dođu u njihove gradove i opštine da tamo borave i žive.  Od 2017.godine smo imali poboljšanje, pa smo imali tri godine zaredom  povećanje broja učenika uzrasta od 15 do 18 godina, da bi ponovo statistika 2020., 2021. i 2022. godine ponovo krenula nizbrdo  i sada ponovo imamo smanjenje za 136 učenika– kaže Javorac.

Između dva popisa 550 učenika samo iz Čačka upisalo je srednje škole ili gimnazije u nekoj od zemalja Evropske unije, najviše u gradovim Slovenije i Budimpešti. Odlučuju se za odlazak zbog daleko boljih uslova koje dobijaju o čemu se upozanju putem interneta ali i agilnim promocijama tokom godine u samim gradovima.

Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ističe da ono što je svakako odlučujući faktor roditeljima i deci da upišu srednje obrazovanje u inostranstvu jeste što dece dobiju besplatan dom, besplate udžbenike i besplatan put od kuće do škole.

– U Sloveniji postoje lepi obrazovni programi, škole iz polja energetike, škole za moreplovstvo u Portorožu, em su populatne destinacije, em su popularne škole, em je obrazovanje besplatno. Neretko se dešava da naša deca uče i Gimnaziju u Budimpešti – rekla je Jerotijević.

Ono što zabrinjava sociologe je to što odlazak dece u tom uzrastu daje male šanse da će se ikad vratiti u Srbiju.

– Bojim se da veliki broj njih po završetku srednjih škola nastavlja dalje školovanje u tim zemljama a kod usko stručnih zanimanja, kao što je tehnička škola, učenici uglavnom ostaju u tim zemljama da rade kao kvalifikovana radna snaga jer su prihodi i primanja u tim državama daleko viši nego što je to slučaj kod nas – kaže Goran Javorac.

Naši sagovornici smatraju da je to još jedan pokazatelj lošeg stanja u prosveti, ali i  da bi trebalo  osmisliti ceo niz mera kako bi se situacija promenila.

– Osim toga što je akademska zajednica prepoznala slabosti našeg obrazovanja prepoznala su i deca. I deca su prepoznala da ima previše programa, da previše uče  a da im je suštinsko znanje veoma neadekvatno i nefunkcionalno. Pozivamo se stalno na te parametre PISA testiranja da imamo nefunkcionalno znanje, pa nefunkcionalno je znanje zato što je nefunkcionalan program po kome deca stiču znanja. To su deca prepoznala, a roditelji su prepoznali da  je dolazak šansa za njihovo dece i šansa za sigurnu budućnost – smatra Vesna Jerotijević.

– Podizanje učeničkog standarda je jedna od mera. Posebno alarmantan odlazak je bio 2016. i 2017.godine ali smo otvaranjem novog Doma učenika anulirali negativne trendove.  Medjutim, posle izvesnog vremena nije dovoljna samo jedna mera. Neophodna je kontinuirana i sistemska promena u tom pravcu, da se razvojem dualnog obrazovanja omogući učenicima da tokom učenja i studiranja počnu i da zarađuju. To im se omogućava u drugim zemljama i na tome bi i ovde trebalo raditi – poručuje Javorac.

I upravo su kreatori Platforme za spas obrazovanja u Srbiji koju su osnovali dekani Univerziteta u Beogradu, Društvo direktora škola Srbije i reprezentativni sindikati u obrazovanju,   pozvali državu da preuzme odgovornost za obrazovanje, kao delatnost od prioritetnog javnog značaja nacije i društva, što podrazumeva donošenje nove, jasne i ostvarive strategije obrazovanja. Odgovora sa druge strane još uvek nema.