Naučnici: Niko nas ne sluša, ljudi nisu svesni što se događa
Debljina ledenog pokrivača na Antarktiku je na istorijsko niskom nivou tri godine zaredom, piše agencija France Presse. Dok o tome svedoči iz prve ruke, naučnik Miguel Angel de Pablo razmišlja kako čovečanstvo uopšte nije svesno ozbiljnosti situacije.
„Mi naučnici smo veoma zabrinuti, jer ne vidimo kako to možemo sami da rešimo”, rekao je španski geolog francuskoj novinskoj agenciji na ostrvu Livingstonu na Antarktiku.
„Što više upozorenja šaljemo kako bi društvo bilo svesno što se događa, čini se da nas niko ne sluša i da nas smatraju paničarima usprkos dokazima”, rekao je.
Američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC) u sredu je izvestio da je ledeni pokrivač kod Antarktika pao na ispod dva miliona kvadratnih kilometara treću godinu zaredom. Ta površina inače je uobičajena za leto na južnoj polulopti. Poslednje tri godine pokrivač je najmanji otkad su pre 46 godina počeli da se beleže podaci.
Topljenje morskog leda nema istovremeni učinak na visinu okeana jer je formiran zamrzavanjem slane vode koja je već u okeanu. No led reflektuje više sunčeve svetlosti nego mračni okean, pa njegov gubitak ubrzava globalno zagrejavanje te izlaže kopneni ledeni pokrivač čije bi topljenje moglo da podigne visinu mora.
„Iako smo dalje od nastanjenog dela planete, u stvarnosti ono što se događa na Antarktiku utiče na sve, na ceo svet”, upozorava De Pablo.
Ne može se lako poništiti
Prošlogodišnja studija pokazala je kako se gotovo polovina ledenog pokrivača spojenog na kopno Antarktika smanjila u proteklih 25 godina, oslobađajući 25 biliona tona vode u okeane. To utiče ne samo na visinu mora nego i na salanitet i temperaturu okeana, rekao je De Pablo.
Deo naučnika južni kontinent izdvaja kao dokaz klimatskih promena. Antarktik je poznat po značajnim godišnjim varijacijama između leta i zime koje su manje vidljive na Arktiku.
Nema sumnje da će globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim emisijama gasova i dalje uticati na te obrasce u budućnosti, piše France Presse.
De Pablo, koji proučava led na Antarktiku više od 16 godina, strahuje da je možda već prekasno preokrenuti trend.
„Problem je što se te degradacije ne mogu lako poništiti”, rekao je.
„Čak i kad bi danas promenili ritam života kakav imamo u zapadnom društvu, ledenjaci ne bi prestali da se tope i da se ledeni pokrivač prestane gubiti”.
Naučnici procenjuju kako se Zemlja već zagejala 1,2 stepena u odnosu na predindustrijsko doba. Pariski sporazum iz 2015. odredio je cilj ograničavanja zagrevanja od 1,5 stepena kako bi se zaustavile katastrofalne posledice.
„Moramo se zapitati je li način na koji živimo zaistza toga vredan jer ćemo na kraju izgubiti naš planetu”, upozorava De Pablo. „A druge planete nema.”