Letnje računanje vremena počinje večeras, kada ćemo kazaljke na časovnicima pomeriti sa 2 na 3 sata.

Prelazak na letnje računanje vremena znači da će se spavati kraće, ali će naredni dan biti duži.

Ove godine, letnje računanje vremena trajaće od 31. marta do 27. oktobra.

Zašto je sporno letnje računanje vremena?

Do 27. marta 1983. godine nije se pomerao sat u našoj zemlji, a tog dana je, u skladu s odlukom Evropske unije uvedeno i letnje računanje vremena.

Međutim, mnoge države su ukinule ovu praksu, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta.

U kojim delovima sveta je ukinuta praksa pomeranja sata?

Najpoznatiji primer države koja je odbacivala letnje računanje vremena je Rusija, država koja se prostire kroz 11 vremenskih zona. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2014. godine doneo odluku da ta država odbaci praksu letnjeg računanja vremena. Od 26. oktobra te godine stanovnici Rusije više ne moraju da navijaju sat dvaput godišnje.

Dosad su i dve američke države, Arizona i Havaji, odustale od promene sata, a obe su usvojile stalno zimsko računanje vremena.

Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.

Za to vreme, države članice Evropske unije i države starog kontinenta koje nisu članice Unije nastavljaju sa smenom letnjeg i zimskog računanja vremena. Naime, Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta.

Prema podacima sa sajta Statista, izvan Evrope i Severne Amerike, menjanje časovnika se takođe praktikuje u Iranu, većem delu Meksika, Argentine, Paragvaja, Kube, Haitija, Levanta, Novog Zelanda i u delovima Australije.