Slučaj MB Namenska: Krivična prijava protiv veštaka
Advokat Vladimir Todorić podneo je Osnovnom tužilaštvu u Čačku krivičnu prijavu protiv Miloša Vukadinovića, veštaka u sudskom procesu koji se u Osnovnom sudu u Ivanjici vodi zbog pogibije dvojice radnika MB Namenska iz Lučana.
Kako se navodi, prijava je podneta zbog „davanja lažnog iskaza“ na poslednjem ročištu pre nedelju dana.
„Na glavnom pretresu 28. februara, Miloš Vukadinović je u svojstvu veštaka dao lažan iskaz, koji je bio potpuno suprotan u odnosu na onaj koji je dao 15. decembra 2022. godine. Naime, Vukadinović je u dva navrata pred Osnovnim sudom u Ivanjiici, kao veštak pod zakletvom, dao dva potpuno suprotna iskaza, pritom izbegavajući da izvrši zadatak veštačenja na način koji mu je dat. Pošto je nemoguće da oba buda istinita jedan mora biti lažan, naročito kada veštak zna šta je prethodno izjavio“, piše u krivičnoj prijavi koju je Todorić podneo.
Podsetimo, u Osnovnom sudu u Ivanjici nastavljeno je ponovljeno suđenje za smrt Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića, radnika MB Namenska u Lučanima 2017. godine.
Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je prvostepenu presudu kojom su rukovodioci MB Namenska, Vladimir Lončarević i Toma Stojić osuđeni na tri godine zatvora, jer, kako su naveli u obrazloženju, „nisu izneti jasni i razumljivi razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja“. I slučaj vratili u Osnovni sud u Ivanjici na ponovno odlučivanje.
U ponovljenom postupku, predstavljeni su izveštaji veštaka koje je sud ponovo angažovao. Ali, ispostavilo se da nisu usaglašeni, i da postoje različita mišljenja o tome šta je bio uzrok požaru.
„Vukadinović je potpuno isključio mogućnost curenja kiselina kao uzrok nastanka i to je naveo u svedočenju 2022. Nakon Apelacionog suda u Kragujevcu, Vukadinović vraća takvu teoriju bez ijednog novog razloga. I time odbrana i formalno dobija neusaglašenost veštaka“, kaže Todorić.
Todorić navodi da je Vukadinović u svom svedočenju 15. decembra 2022. godine, rekao da je „do paljenja tehnološkog barutnog otpada došlo je najverovatnije, prilikom udara bureta o tlo i pretvaranja mehaničke energije u energiju aktivacije koja je tako oslobođena bila dovoljna da zapali tehnološki barutni otpad u buretu“.
„Veštak Vukadinović je tada decidno zaključio da je požar započeo u kartonskom buretu, zbog najverovatnije, pretvaranja mehaničke energije u energiju aktivacije prilikom istovara buradu i pada na tlo. A onda je pre nedelju dana promenio iskaz i rekao da je do požara došlo zbog curenja kiseline iz akumulatora vučnog vozila na kojem su se prevozila burad sa barutnim otpadom“, navodi Todorić.
Na poslednjem ročištu, Vukadinović je više puta ponovio da je do požara u kome je zapaljeno bure sa barutom moglo doći usled izlivanja sumporne kiseline iz akumulatora elektro-vozila na kome su dovezena kartonska burad sa barutom na asflatnu podlogu ispred objekta E03.
Kako je u sastavu asfalta i bitumin to je, po mišljenju veštaka Vukadinovića, u dodiru sa sumpornom kiselinom moglo doći do egzotermne hemijske reakcije iz koje nastaje toplota koja je inicirala paljenje baruta.
Uprkos stavu veštaka Dragana Radmilca da ovakav mehanizam nastanka požara ni teorijski nije moguć, Vukadinović je tvrdio da se sa Radmilcem ne slaže, da ostaje pri svom stavu i da je nastanak požara na način kako je on objasnio hipotetički moguć. Kako nije došlo do usaglašavanja stavova veštaka u daljem postupku potrebno je angažovati nove veštake.
Novo ročište zakazano je za 17. april, ukoliko novi veštaci koji budu angažovani odlukom suda budu stigli da do tog dana sačine svoj nalaz.
Postupak za smrt Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića radnika MB Namenska u Lučanima 2017. godine, dve godine je praktično stajao u mestu. Sve dok se Milovan Milivojević, otac poginulog Milomira, nije sastao sa predsednikom Srbije. Početak suđenja 2019. godine obeležila je neočekivana podrška radnika fabrike optuženom direktoru Radošu Milovanoviću.
Ispred suda na desetine radnika mu je aplaudiralo.
Protiv prvoptuženog Milovanovića, koji je u toku postupka preminuo, postupak je obustavljen i nastavljen protiv Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva, u kojem se dogodila tragedija, i Tome Stojića, koji je tada obavljao posao rukovodioca sektora Bezbednost i zaštite na radu.