Toplo vreme probudilo voćke, krenuli prvi pupoljci (VIDEO)
zostanak prave zime i visoke temperature za ovo doba godine probudile su voćke iz zimskog sna. Prvi pupoljci već su krenuli na kajsijama, i po rečima stručnjaka, sve je sada u rukama prirode i da li će biti hladnog vremena i niskih temperatura koje bi mogle da unište cvet i rod.
„Blaga zima je iza nas, usledio je dug period toplog vremena, bez zahlađenja, i nažalost ovo je neminovna situacija – vegetacija ja krenula. Na sortama rane kajsije pupoljci su već krenuli i oni se nalaze u fazi crvenog balona a oni su osetljivi na mraz koji može da dođe. Najugroženija je upravo kajsija koja od voća najranije cveta, a za njom će sigurno biti ugrožene voćne vrste koje cvetaju kasnije, a to su šljiva, rane sorte breskve, trešnje“, navodi dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
Sudbina voća ove godine sada je isključivo u rukama prirode i da li će biti mraza i koje jačine.
„Ako dođe do jačeg zahlađenja, uticaj će zavisiti od faze u kojoj se voće nalazi i od temperatura dokle se one spuste. U ovoj fazi u kojoj se nalaze kajsije, temperature od minus 6 do minus 10 mogu naneti i potpunu štetu. Šljiva trenutno nije u toj fazi da bi joj te temperature nanele neku veću štetu. Što se tiče voća nepredvidivo je kako će se situzacija kretati. Bilo bi dobro da dođe do zahlađenja ali zahlađenja koje neće otićio u tu eksremni minus“, objašnjava dr Glišić.
Do kraja meseca se ne nazire zima, temperature će se kretati i do 20 stepeni, najavili su meteorolozi.
Hoće li ove visoke temperature za ovo doba godini probuditi voće iz zimskog sna i mogu li išta da urade voćari da to spreče?
Posted by Pokreni se on Недеља, 18. фебруар 2024.
Nažalost, voćari malo toga mogu da učine da spreče kretanje vegetacije.
„Mere kao što krečenje debla, primena biostimulatora koji će podići imunitet biljke su stvari koje mogu doprineti vrlo malo. Sve je sada u rukama prirode. Ostaje nam da se nadamo da će doći do manjeg zahlađenja ali da ne bude eksremeno nisko i da bude dužeg karaktera. To je idealno rešenje“, kaže Glišić i podseća da opasnost od mrazeva u našem kraju postoji sve do 10.aprila.
„Recimo 2018.godine najhladniji je bio 1.mart sa – 10 do -15 stepeni. Sa druge strane imali smo situacije i da su u ovo vreme kajsije cvetale ali su opstale i dobro rodile. Sve je nepredvidivo, rizici postoje. Nažalost, osiguravajuće kuće u ovoj fazi ne prihvataju štete načinjene od mraza već od kraja marta ili početak aprila“, navodi Ivan Glišić.
Voćari sa strepnjom čekaju naredni period jer se nastavlja period toplog vremena. Zahlađenje se za sada ne najavljuje niti se nazire u prognozama što ide u korist voćara.