Žena koja zaustavlja satove

„Žena koja zaustavlja satove”, najnoviji naslov prof. dr Kornelija Kvasa predstavljen je publici u okviru programa manifestacije 62. Disovo proleće u petak, 4. aprila. Osim autora o knjizi su govorili dr Ana Radović Firat i dr Mirko Drmanac.

Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Kornelije Kvas, čovek bogate biografije i izuzetne naučne karijere, počinje od 2022. godine da se ostvaruje i kroz književno-umetničku formu kada je objavio svoj prvi roman „Zenonov put”. Verujući u simboličku snagu jezika koja se ipak najbolje uspostavlja u lepoj književnosti, autor godinu dana kasnije izdaje delo „Žena koja zaustavlja satove”.

Govoreći o profesuri, bogatoj karijeri i „bagažu svega pročitanog” sa jedne strane, i momentu kada je njegova filozofska i ljudska zrelost želela da progovori kroz jednu drugačiju, umetničku matricu, sa druge strane, autor je naglasio „Nisam mogao da pobegnem od tog prtljaga, tereta koji nosim, tog književnog znanja… Svaka priča ima bar jednu, odnosno više njih – ne referenci, nego dijaloga sa velikim književnim stvaraocima i ispunjena je citatima.”

Iz perspektive čitaoca i bibliotekara, a na poziv prof. Kvasa, u uvodnom delu o publikaciji je govorio dr Mirko Drmanac. On je kazao da se u većoj meri u knjizi oseća uticaj Gogolja i Kafke, a na momente i Danila Harmsa i da su za njega posebno bila interesantna neka večita pitanja kojima se bavi autor.

– Što se više ulazi u roman, potreban je sve veći oprez da se taj ključ ne propusti. Vrata ovog romana se prilagođavaju čitaocu i mislim da neću mnogo pogrešiti ako kažem da će svaki čitalac naći svoj ključ – rekao je Drmanac.

Dr Ana Radović Firat je na početku ispričala da je imala sreću da dr Kornelija Kvasa upozna najpre kao profesora na doktorskim studijama, pod čijim mentorstvom je napisala i odbranila svoju doktorsku disertaciju, a potom i kao autora dva zanimljiva i neobična romana „Zenonov put” i „Žena koja zaustavlja satove”.

Ona je kazala da strukturu novog Kvasovog romana gradi deset priča koje su tematski objedinjene idejom vremena i da su u njima prisutni naizgled raznoliki i nespojivi motivi – odnos prema drugom, prolaznost, etičke napetosti i dileme, kontinuitet porekla, muško-ženski odnos itd. Svoje sveobuhvatno tumačenje dr Radović Firat je prevashodno utemeljila na intertekstualnom sagledavanju spleta tema i motiva, slojevitosti i jeziku dela, te ličnoj impresiji čitaoca.

– Ono što će pažljivi čitalac primetiti pri samom susretu sa tekstom ovog dela jeste igra, i to kako i sam autor u delu Granice realizma otkriva – igra između primarnih i sekundarnih tekstova, književnosti i kritike. Ona je suptilno utkana u naraciju dela, i kroz nju autor, nenametljivo, vešto i poletno, iznosi ne samo svoje književno-teorijsko utemeljenje, erudiciju i lična preplitanja sa književnom tradicijom, već i fragmentirane segmente stvarnog, biografskog i proživljenog koji u tekstu oživljavaju u novoj, figurativnoj istinitosti. U krajnjem ishodu i od čitaoca se očekuje da prihvati, ovakvu Bartovski, zavodljivu igru kojom se tekst rasparčava i raspršuje u bezbroj delića koji će potom biti sklopljeni u novu značenjsku strukturu i omogućiti otkrivanje novog jedinstva dela – kazala je ona.

Veče koje je započelo biografijom Kornelija Kvasa u formi kratke video-prezentacije koju su uradili bibliotekari Biljana Raičić i Mirko Drmanac završeno je čitanjem odlomaka iz knjige.

Autor teksta: Marija Radulović

Autor fotografija: Aleksandar Vukajlović