Zoran Kostić: Nedostajala je samo jedna pobeda za plasman Vršca u Plej – of grupu
Trener Zoran Kostić popularni Pirgo trenutno radi u OFK Vršac. Bio je sjajan fudbaler, a sada želi da postane još bolji trener. Gaji veliku ambiciju i želju da postane baš poznati fudbalski stručnjak. I Kostićeva igračka karijera je impozantna. Nastupao je za veliki broj klubova u Srbiji i inostranstvu od Borca, Poleta iz Ljubića, Šinjika, Urala, Aktobea, Žetisua, Diosđera, Niđerhaze i krug je zatvorio na stadionu kraj Morave. Ukupno je, kapiten čačanskih Zebri, bio sedam godina.
Samo malo je nedostajalo izabranicima trenera Kostića da uđu u bolju grupu Prve lige Srbije mada igraju zapaženu ulogu u Plej – aut grupi.
“Vršac je više košarkaški grad, nego fudbalski. Poznati su uspesi Hemofarma i Vršca, a naš fudbalski klub je mlad i odlično organizovan. Na organizaciji mogu da pozavide i klubovi iz Superlige. Vršac je idealan za napredovanje mladih igrača, ali je cilj kluba da ostane stabilan član Prve lige Srbije. Samo jedna pobeda je nedostajala za plasman u Plej – of grupu, a u ovoj grupi smo odigrali dobro, uz dobre rezultate pa će se i dalje igrati prvoligaški fudbal”, podvlači Kostić.
Vas ugovor sa klubom veže još mesec dana. Šta dalje?
“Pa još nismo razgovarali o nastavku saradnje. Ambicije ne krijem, želim da se oprobam u društvu superligaša. Ubeđen sam da će doći i taj trenutak”.
I naslednici su krenuli tatinim stopama.
“Najstariji sin, Bogdan, ima sedamnaest godina i član je kadeta Partizana. Beograđani su uvek bili prepoznatljivi po omladinskoj školi. Ja sam igrao krilnog napadača, a Bogdan je u sredini veznog reda, centralni vezni. Sada je sa reprezentacijom na pripremama za EP koje kreće u ponedeljak. Domaćin je Kipar, a protivnici u kvalifikacijama Ukrajina, Kipar i Češka. Mlađi sin trenira u Gaučosima, a ćerka ima 13 godina”.
Da malo skrenemo priču sa sportskih na neke druge teme. Koliko je danas važno biti human, razmišljati o drugim ljudima?
“Naravno, danas je vrlo važno biti plemenit. Sada su se aršini promenli, važe neke druge vrednosti, tačnije, nameću nam pogrešne vrednosti. Trudim se da ostanem na pravom putu, da pomognem kada sam u prilici. Jedan od vidova su humanitarne SMS poruke koje su sada “aktuelne”, a trudio sam se da pomognem i lično. Apelujem na mlađe igrače da ne zaborave na decu, bolesne, ugrožene”.
Pored sportskih i ljudskih vrlina trudite se i da se pridržavate hrišćanskih postulata. Verujemo da sve potiče iz porodice?
“Pa da, roditelji su mi bili pobožni, ali ne u tolikoj meri koliko sam ja spoznao i približio se pravoslavlju. Moja majka je bila “okidač”, a ja sam se kasnije edukovao i posećivao naša svetilišta. Dolaskom u Čačak, da pohađam školu i igram fudbal, ušao sam u našu crkvu koja me je sve više približavala našoj veri”.
Da li imate vremena, u Vršcu, da idete na Bogosluženja?
“Naravno. Episkop Eparhije banatske je Vladika Nikanor. Sjajan čovek koji čuva naše pravoslavlje na pravi način. Redovan sam na službama u sabornoj crkvi u Vršcu, a odlazim i u manastire Mesići i Središte. Srbija je prepuna predivnih manastira posebno volim naše Ovčarsko – kablarske manastire poput Preobraženja, Blagoveštenja, Nikolja, kao i kod našeg “drugara” Timoteja iz Vaznesenja”.
Da li, pored profesionalnih obaveza, obaveza prema porodici, imate vremena za druženja sa prijateljima i nekadašnjim saigračima?
“Da, da, najviše se viđam i družim sa kumom Ivanom Đokovićem, a u kontaktu sam sa mnogim nekadašnjim saigračima”, konstatuje Zoran Kostić.
Đ. Mečanin
Foto: Priv. arh. Z. Kostić