BRANKO JELIĆ: U današnjem globalističkom svetu punom društvenih mreža ljudi dobijaju totalno pogrešnu percepciju o životu i svetu

Ambalaža je postala bitnija od samog proizvoda, govori Branko Jelić, koji demantuje da je bilo razgovora o preuzimanju Perta!

 Tragom neutemeljene informacije da je Branko Jelić preuzeo australijski Pert Glori pozvali smo popularnog Jelku i proverili da li vest izmišljena.

“Nema o tome šta da se priča i piše. Pert je već našao trenera kada se ko nas, u Srbij,  pojavila ta vest. Pričali smo više puta, ovde sam fokusiran na juniorski  fudbal, radim više godina u klubu totalno drugu priču. Radimo u Akademiji i plus smo u klubu tehnički direktori, puno je posla jer klub ima 1.500 članova. Aktuelna sezona je od četvrtog do devetog meseca mada se trudimo da je produžimo na celu godinu”, priča nam Branko Jelić.

Rekli ste da u periodu od aprila do septembra radite punom parom.

“Da, ali čekam polovinu septembra da dođem u Srbiju. Potreban mi je odmor, a želim i da se vidim sa familijom, prijateljima…Možda ostanem pet sedmica i da imam pun odmor. “A” liga ide od septembra pa se zaključuje krajem maja. Glavni treneri iz te lige se drže između sebe, menjaju se na čelnim pozicijama, a ja nisam imao ambicije da postanem prvi trener. Već sam pojasnio”.

Dobro, da se okrenemo OI u Parizu. Kako se u Australiji gleda na veliko takmičenje?

“Dobri su u plivanju, individualnim sportovima, košarka im je odlična…Postoje televizijski kanali koji će da prenose sva sportska dešavanja iz Pariza. Priličnu pažnju posvećuju olimpijadi i biće ispraćeno, ali pitanje je koliko ćemo imati vremena da gledamo. Šta nahvatam, nahvatao sa”.  

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i solidaran?

“To je individualna stvar, stvar koja se nosi iz kuće. Mene su od najmanjeg uzrasta vaspitavali da budem empatičan. To pokušavam da usadim kod svoje dece. Dakle, pre svega da budu dobri ljudi, ali i da budu srećni sa time što rade i imaju. U današnjem globalističkom svetu punom društvenih mreža ljudi dobijaju totalno pogrešnu percepciju o životu i svetu. Puno je fejk vesti, ljudi sebi postavljaju previsoke ciljeve, a zaboravljaju na esencijalne stvari. Da bi bio srećen iznutra moraš biti u harmoniji sa najmilijima, okruženjem…Nisam pobornik da radim stvari da bi bile viđene, to je trivijalno. Moraš biti srećan sa najmilijima, bliskim okruženjem”.

Da li nas tempo života primorava da gledamo samo na sebe, svoje interese i koliko nas udaljava od ljudi?

“Mnogo, mnogo, baš prilično. Nekada smo bili srećni sa parom cipela, jednom jaknom, jednim odlaskom na odmor, a sada je sve puta pet, puta deset. I opet si poluzadovoljan. Sve potrebe povećavamo i potom nemamo vremena da uživamo. Nekada smo imali četiri fotografije sa odmora i uživali smo u njima, a sada imamo sedamdeset i ne stižemo da ih pregledamo. Ambalaža je postala  bitnija od samog proizvoda. Mi smo poslednji mohikanci jer sve posle 2.000. godine je neka druga dimenzija”.

U Srbiji se šalju humanitarne SMS poruke, mahom za lečenje dece. Kako je u Australiji?

“Socijalni i zdravstveni sistem su rešeni na odličan način. Ljudi su obezbeđeni poput prilika koje vladaju u zemljama Skandinavije. Tužno je da se lečimo SMS porukama jer iz ličnog iskustva znam koliko je bitno da sis a te strane obezbeđen, miran”.

Kod nas je rudarenje, pre svega litijuma, tema broj jedan. Kako je u Australiji?

“Prilično sam nekompetentanda pričam o tome. Kao kada su Klopa pitali da govori u koroni. On je odgovorio da nije bitno šta misli o Covidu jer za te stvari treba pitati eksperte. Ovde su locirane i rade sve velike kompnije pa i Rio Tinto. Australija je ogromna zemlja pa se iskopavanja rade u pustijnama  uz stotine dozvola koje moraš da pribaviš. Kod nas koji smo puni zelenila, reka, jezera je kopanje i očuvanje životne sredine mnogo komplikovanije. Ponavljam, nisam stručnjak za tu oblast, ali sam tužan kada sve čitam. Šumadija mora da ostane Šumadija, Vojvodina isto. Mormo sačuvati biljni i životinjsku svet jer nema novca koji bi i najmani gubitak to mogao da nadoknadi. Kada postoji nezadovoljstvo kod naroda oko vađenja litijuma ne razumem zbog čega se gura? Sigurno je novac u pitanju. Tužno je da nas eksploatišu kao neke afričke zemlje”.

Srpska sportska kolonija biće bogatija za Marka Marinovića Malinu?

“Solidna je ta liga. Adelajd klub. Generalno, ukoliko mu nešto treba tu sam”.

Vaša porodica je dobro?

“Svi smo ok. Matija i ja verovatno dolazimo u Srbiju, u septembru. Tamara i Đorđe su pod znakom pitanja. Đorđe ima puno obaveza u školi i teško da  će ga pustiti. Eto, prošle godine smo bili u Viljarealu, Herti na turneji i bilo je problema u školi jer je izostao”.  

Igračka karijera našeg današnjeg gosta uglavnom je poznata. Branko Jelić je karijeru gradio na stadionu kraj Morave. Potom je sa puno uspeha igrao za Crvenu zvezdu, Vojvodinu, nemački Kotbus kad se proslavio širom Evrope sa dva pogotka koja je dao slavnom minhenskom Bajernu. U Kini je kao prvi strelac lige dobio zlatnu kopačku. Put ga je doveo do Australije gde je u Pert Gloriju okončao karijeru.

Supruga Tamara i sinovi Matija i Đorđe su imali australijsko državljanstvo pa je porodica Jelić donela odluku da ostane i žive u Pertu. Branko je aplicirao, dobio državljanstvo i kako kaže u daleku i lepu zemlju je “jako teško ući, a teže izaći”. Međutim, kod Jelića je sve išlo nekim  prirodnim tokom. 

U Pertu je radio kao trener svih mlađih selekcija, sa napadačima seniorskog pogona, a nakon toga je otvorio fudbalsku akademiju sa Adijem Jurićem. http://jjfootball.com.au

Motiv za otvaranje škole fudbala, kako Branko kaže, je da se “kuća gradi od temelja”. Da mnogi talentovani igrači se izgube jer nemaju pravu šansu, što je uslovilo da Australija, kao nekad, nema trideset igrača u ligama koje ubrajamo u Top 5.

1.Da li ste svojevremeno pored fudbala imali dodira sa još nekim sportskim aktivnostima i kojim?

“Pored fudbala trenirao sam atletiku, rukomet i košarku. Duži vremenski period uporedo sam se bavio košarkom i fudbalom. Košarku sam baš voleo da igram, ali onda je pala konačna odluka na koju je uticao i moj ujak. Potpuno sam se posvetio fudbalu”.

2.Ko Vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Nisam želeo nekog da kopiram jer sam se trudio da budem svoj. Ipak, voleo sam pojedine igrače poput Marka van Bastena i Darka Pančeva”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Navijam za čačanski Borac i Crvenu zvezdu. Takođe, u određenim fazama života voleo sam razne klubove zbog stila i načina igre. To se i sad menja u zavisnosti od kvaliteta i lepote prikazane igre”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Verujem da je moju igračku karijeru obeležila utakmica Bundeslige, Kotbus – Bajern. Te 2008. godine savladali smo slavne Bavarce sa 2:0, a ja sam bio strelac oba gola. Dakle, dva puta sam matirao slavnog Olivera Kana. Tih dana bio sam u žiži interesovanja nemačke, srpske javnosti, a i šire”.

5.Životni i sportski moto?

“Životnih deviza imam više…’Živi  i pusti druge da žive’, potom ona Noletova ‘Ne očekuj ništa i dobićeš sve’, ‘Dokaži na terenu da si bolji’, ‘U životu je dobro imati alternativu”. 

Đurđe MEČANIN

 Foto: Priv. arh. B. Jelić