Nekretnine

Cene stanova u Srbiji neće više padati

Domaće tržište nekretnina i nakon višegodišnjeg turbulentnog perioda ne prestaje da intrigira, ali i zabrinjava javnost po pitanju kretanja cena kvadrata, koje uprkos mnogim okolnostima pokazuju otpornost i nastavljaju da se kreću uzlaznom putanjom.

To potvrđuje i najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u kome se navodi da je godišnja stopa rasta cena stanova za Republiku Srbiju u prvom tromesečju 2024. godine iznosila 4,74 odsto. U poređenju sa četvrtim tromesečjem 2023, cene stanova u Srbiji su blago porasle, tačno za 0,78 odsto, što donekle uliva nadu da će, ako ništa drugo, tržište nekretnina bar ostati stabilno i bez velikih fluktuacija. Iako podaci jasno pokazuju da je kupoprodaja u poređenju sa prethodne dve godine smanjena, što sasvim logično otvara iščekivanje budućih kupaca da smanjena tražnja obara cenu, praksa pokazuje da u ovom segmentu, nažalost, ne važi to pravilo i struka je po tom pitanju jasna – cena kvadrata, bez sumnje, nastavlja da raste, a jedina dobra vest je to što će ići usporenim tempom, što očekuje i hrvatsko tržište.

Otkako su se cene stanova bukvalno preko noći vinule u nebo, sve oči potencijalnih kupaca su uprte u tržište nekretnina, očekujući s nestrpljenjem da se desi preokret. Nakon pandemije korona virusa, koja je započela ovaj „požar“, geopolitički nemiri, ekonomska kriza i visoka inflacija samo su dodavali ulje na vatru koja i danas u ovom segmentu bukti. Zbog nestabilnih i nepredvidivih vremena, ljudi su ušteđevinu masovno ulagali u „zidove“ kao najisplativiji vid investicije, što je samo doprinosilo poskupljenju kvadrata. To nije zaustavila ni usporena gradnja novih zgrada, koje su oduvek bile na ceni, već je dovelo do približnog izjednačavanja cena starih i novih stanova. Isti trend važio je i prilikom poskupljenja, pa dok su cene stanova u starogradnji na nivou cele Srbije porasle za 4,52 odsto, novogradnja, odnosno kupovina od investitora, imala je samo malo veći međugodišnji rast, koji je iznosio 5,09 odsto.

Cene rastu od početka godine

Da se po jutru dan poznaje, bilo je jasno nakon prva tri meseca od početka godine kada je beleženo poskupljenje stanova, a što je zapravo bio samo nastavak prošlogodišnjeg trenda koji je vladao i širom Evrope. Što se tiče Srbije, prestonica već godinama nosi titulu najskupljeg grada po cenama kvadratnog metra, ali ne i u segmentu poskupljenja. Cene su od početka tekuće godine u odnosu na isti period prošle godine najviše porasle u Vojvodini, za oko pet odsto, dok je u Beogradu ovaj rast bio nešto malo niži, 4,5 odsto. Šumadija i zapadna Srbija imale su povećanje od 3,49 odsto, a najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu južne i istočne Srbije i iznosio je 7,16 odsto.

Sve ovo ne prati i trend kupovine stanova, koji je na nivou cele Srbije manji za 0,7 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Poznavaoci tržišta nekretnina još od prošle godine su ukazivali da će u jeku „podivljalih“ cena kvadrata morati da dođe do usporavanja prodaje. Ta predviđanja se jesu obistinila, ali su, prema izveštaju RGZ-a, veoma oscilirala po regionima. Prodaja je najviše usporila u Beogradu, gde je zabeležen pad od 6,5 odsto, a vrednost kupoprodaje je smanjena za 10,13 odsto. Slična situacija je i u Vojvodini, broj prodatih stanova smanjen je za 4,32 odsto, a vrednost kupoprodaje za 0,56 odsto, što govori da se vodimo sličnom logikom kao Nemci, koji radije odustaju od prodaje nego da pristanu da spuste cenu.

Nasuprot tome, u istom periodu Šumadija i zapadna Srbija beleže značajan rast prodaje stanova od 11,28 odsto i vrednosti kupoprodaja za 24,04 odsto, kao i južna i istočna Srbija, koje beleže povećanje prodaje stanova od 4,92 odsto i vrednosti kupoprodaje za 37,50 odsto, pokazuju podaci RGZ-a.

Nikola Đogatović, konsultant za nekretnine, kaže za NIN da je od početka godine bio vidljiv nastavak trenda rasta cena na tržištu nekretnina, što je, prema njegovom mišljenju, bilo i očekivano, jer još ne postoje razlozi da cene počnu da padaju.

„Videli smo da su cene kvadrata od početka godine nastavile da rastu, ali malo usporenijim tempom u odnosu na prethodne godine. Negde su rasle manje, negde više, i taj trend će se nastaviti do kraja godine vrlo verovatno. Ne očekujem da će cene padati jer nema osnova za to. I dalje imamo prisutnu inflaciju, poskupela je gradnja, kao i materijal i sve drugo poskupljuje, kako onda da očekujemo da kvadrat pojeftini?! Mogu da se dese male korekcije, i to u zavisnosti od opštine do opštine i potražnje. Sigurno da nije ista potražnja na Paliluli u Beogradu i u opštini u nekom manjem naselju, kao ni cena, pa u skladu sa tim na opštinama na kojima je veća tražnja od ponude nema osnova da cena padne“, objašnjava Đogatović.

Bez promene trenda

Sagovornik NIN-a ističe da potražnja za stanovima konstantno postoji, iako je kupoprodaja usporila u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Takođe ukazuje da se stanovi u našoj zemlji u poslednje tri godine kupuju kao investicija, i za to se biraju uglavnom ekskluzivne lokacije, novi kompleksi i veće kvadrature, koje imaju više od jedne spavaće sobe, i njihova namena u startu je rentiranje. Kod kupovine nekretnine za življenje pak, kako kaže ovaj stručnjak, vladaju drugačija pravila, ljudi za sebe biraju manje stanove, do 70 kvadrata, na lokacijama udaljenim od centra, na primer Beograda, gde je kvadrat do 2.500 evra.

Milić Đoković, potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije, istog je mišljenja kada je u pitanju očekivano kretanje cena u narednom periodu, i za NIN kaže da trenutno na domaćem tržištu imamo vrlo očiglednu hibernaciju, odnosno zimski san i sporiju kupovinu, što se obično dešava oko Božića i Nove godine.

„Ljudi su fokusirani na odmore, na školu i malo ko razmišlja o kupovini stana ovih meseci i zato sad imamo jedan miran period na tržištu nekretnina. Najkritičniji mesec uvek je jul, a to je ovo što nam predstoji. Ipak, to nije pokazatelj da će se sa cenama desiti obrt. One, nažalost, još uvek rastu, a to pokazuje i izveštaj RGZ-a. Jedino što možemo očekivati u bliskoj budućnosti jeste da može doći do sporijeg i manjeg rasta nego što je bio ovih godina, ali od pada nema ništa, to ne možemo da očekujemo. Novac je obezvređen, poskupeli su radna snaga, energenti… Negde će cene pasti 1,2 odsto, negde će porasti pet odsto, ali to je to, pokazatelji, nažalost, ne govore da će biti drugačije“, objašnjava Đoković.

Dilema koja muči mnoge potencijalne kupce, koji su sticajem raznih okolnosti propustili šansu da pre nekoliko godina pazare nekretninu po znatno nižoj ceni, nažalost, neće imati pozitivan epilog jer je procena struke da se cene stanova nikada neće vratiti na staro, odnosno na „period pre korone“.

Potražnja i dalje diktira cene i upravlja tržištem kapitala, na kome domaće stanovništvo ima tendenciju ulaganja u nekretnine, u beton i zidove koje može da vidi, da izda ili proda. I dok prosečan Amerikanac investiranje vidi u berzi, sa većim rizikom ali i većim dobitkom, naše stanovništvo po staroj tradiciji drži se sigurnog posla i principa „bolje vrabac u ruci nego golub na grani“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *