Gonzo novinarstvo srpskih tabloida
Bilo da je u pitanju generacija koja pamti knjigu Paranoja u Las Vegasu, ili ona mlađa koja je gledala film, retko da postoji čovek koji barem nije čuo za Hantera S. Tompsona i njegov narkoticima natopljen strah i gnušanje prema savremenom američkom društvu. Ali uprkos tome, mnogi ljudi ne znaju da je postojao metod iza njegovog ludila, teorijski uokviren u pojmu gonzo novinarstvo.
Sam termin gonzo je još uvek obavijen velom tajne, ali se najčešće mogu naći dva objašnjenja– ili je u pitanju pesma Džejmsa Bukera, ili Irski sleng za čoveka koji zadnji ostane na nogama nakon celonoćne pijanke. Međutim, ako izvor naziva nije poznat, poznato je značenje ovakvog tipa novinarstva: u pitanju je veoma subjektivan način opisivanja događaja, ispunjen velikim stepenom fikcije, ličnih impresija, društvenom kritikom i satirom. U okvirima onoga što nazivamo hibridizacijom žanrova za gonzo možemo reći da je spoj fikcije, kreativnog pisanja i novinarske faktografije. Teorijski okvir, kako to biva, zvuči kao ulepšana verzija stvarnosti, jer gonzo novinarstvo jednostavnije rečeno često podrazumeva preterivanje i laganje.
Iako je Tompson ovaj stil započeo člankom o derbiju u Kentakiju, najbolji i najkraći način da se objasni šta gonzo zapravo predstavlja su novinarski izveštaji sa predizborne kampanje iz 1972. godine. Tompson u ovoj kampanji nije krio ni favorite ni mržnju prema protivnicima kada se svom silinom svoje mašte i talenta obrušio na kandidata Edmunda Maskija. U seriji članaka, koji bi danas verovatno izgledali kao deo normalne predizborne kampanje, Tompson je optužio Maskija da je pod uticajem tada čudnovate i misteriozne droge zvane ibogain. Da li zbog njegovog bogatog iskustva sa narkoticima, ili nečeg drugog, ostali novinari su mu ubrzo poverovali i počeli da prenose vest dajući joj kredibilitet. Tek kada je Maskijeva kampanja propala Hanter S. Tompson je u jednoj TV emisji priznao šta se dogodilo.
„Nisam rekao da je on uzimao ibogain, rekao sam da Milvokijem kruži glasina da ga uzima. I to je istina, jer sam ja započeo tu glasinu u Milvokiju. Ako to pažljivo pročitate videće da sam ja veoma precizan novinar.“
U duhu gonzo novinarstva, potpomognut terminološkim akrobacijama, Hanter S. Tompson je postao sam svoj izvor preko glasine koju je lično započeo.
Od Tompsona se to očekivalo, pa je ovaj stil postao zanimljiv spoj novinarstva i fikcije za njegove čitaoce, ali je zabrinjavajuće kada se čitav medijski aparat jedne države podredi gonzo novinarstvu kako to čine režimski mediji u Srbiji.
Mnoge vesti u režimskim tabloidima kao da jesu pisane nakon celonoćne irske pijanke, ili Tompsonovog tripa, samo što se ovog puta te vesti štancuju iz digitalne prese u mnogo većem broju i mnogo većom brzinom. Kada bi pokušali sve da ih pobrojimo protraćili bi ceo jedan život, tako da je dovoljno osvrnuti se na onu zadnju da bi dobili sveobuhvatnu sliku.
Režimski tabloidi su za vikend, po ko zna koji put, najavili početak građanskog rata. Nakon oružanog obračuna u Odžacima, tzv. „kralj obrva“ Branko Babić pojurio je na Instagram da saopšti svojim pratiocima kako su studenti udarili na poštenog (iako više puta privođenog) člana SNS-a i da to znači građanski rat. Kao po direktivi vrhovnog urednika, režimski mediji su redom, bez provere, preneli ovu Instagram objavu. Kasnije se ispostavilo da je ovo lažna vest i da nema nikakve veze ni sa studentima ni sa protestima.
Međutim, umesto odgovornosti za obmanu i širenje panike, dobili smo tanka opravdanja. Najmaštovitiji je bio sam Babić, koji je tvrdio da je izneo lažne tvrdnje na osnovu informacija koje je čuo u medijima, iako je on bio izvor informacija medijima. Na taj način je istom Tompsonovom maštovitom terminološkom akrobacijom postao sam sebi izvor pogrešnih informacija. Jedino što ovog puta to čitaocima više nije smešno kao što je bilo dok su čitali Hanter S. Tompsona.