Naučnici bi da ožive mamute, smislili su i način kako

Мамути су изумрли пре 10.000 година, а њихови најближи живи рођаци су азијски слонови

Иако су мамути изумрли пре око 10.000 година, научници Colossal Biosciencesa одлучни су да их „васкрсну“. Ова биотехнолошка компанија из Даласа објавила је пре неколико дана да је направила први технички успех у настојању да створи слонове са особинама мамута.

Научници компаније Colossal успели су да репрограмирају ћелије коже азијских слонова у тзв индуковане плурипотентне ћелије, матичне ћелије које имају способност да се диференцирају у све друге ћелије нашег тела. То је важан корак у реализацији планова Colossaа да створи стадо азијских слонова који би били генетски модификовани да имају чупаву косу, вишак масти и друге особине мамута.

Мамути су најпознатија изумрла врста слонова из леденог доба горњег плеистоцена. Сматра се да су еволуирали од азијских слонова пре 4,8 милиона година. Мамути су били већи од данашњих слонова и имали су веће и закривљеније кљове. Од зиме их је штитио слој сала и густо, црвенкасто-браон крзно, а због прилагођавања на екстремну хладноћу имали су мале уши. Живели су у Европи, Азији и Северној Америци. У давној прошлости мамути су живели и на подручју Србије, а скелети су отркивени у околини Пожаревца.

Амерички научник Стивен Шустер са Универзитета у Пенсилванији је 2008. године делимично секвенцирао геном мамута на основу узорака ДНК добијених из длаке 18 вунастих мамута пронађених у сибирском пермафросту. Истраживање је тада показало да се геном мамута разликује од генома његовог најближег живог сродника, азијског слона, за само 0,6 одсто. Затим, 2015. године, међународни тим научника са Универзитета Мекмастер у потпуности је секвенцирао геном вунастог мамута на основу добро очуваних остатака два мамута који су живели у размаку од 40.000 година на руском острву Врангел. Открили су да су мамути прошли кроз озбиљну претњу од изумирања пре 250.000 до 300.000 година, од чега су се опоравили, а коначна смрт се догодила на крају леденог доба. Научници су тада схватили да су се у последњих 5.000 година свог постојања мамути често парили са блиским рођацима, што је смањило њихов генетски диверзитет и учинило их подложнијим болестима.

Последњих 16 година спекулисало се о клонирању мамута. Пошто је мамут генетски сличан слону, могуће је убацити ДНК мамута у јаје слона без језгре и затим опонашати процес оплодње уз помоћ електричних импулса. Ово би створило ембрион који би био убачен у материцу слона, који би носио трудноћу. – Наш циљ је да направимо хибридни ембрион мамута и слона. У ствари, то би више био слон, али са пуно мамутских карактеристика. Још нисмо успели, али ћемо доћи до циља у наредних неколико година – рекао је познати харвардски генетичар Џорџ Черч и суоснивач Colossalа 2017. године на састанку Америчког удружења за унапређење науке (АААС).

Али данас је у дивљини остало само око 30.000 до 50.000 азијских слонова, тако да је приступ овим животињама, посебно њиховој сперми и јајима, изузетно ограничен. Да би избегла потребу да крда сурогат женки азијских слонова носе трудноћу до термина, Цхурцх разматра коришћење вештачке материце, делимично направљене од иПС ћелија.

– Не желимо да ометамо природну репродукцију угрожених врста, па се трудимо да повећамо могућности за ин витро трудноћу – рекао је Черч пре неколико дана за Натуре.

Colossal сада жели да користи технике за уређивање гена као што је CRISPR-Cas9 да би манипулисао ћелијама како би створио слонове налик мамуту. Према Черчу, циљ није да се врати савршени вунасти мамут јер желе да нова животиња има неке особине које мамути нису имали када су лутали Земљом.

– На пример, желимо да буду отпорни на вирус херпеса који изазива угинуће великог дела слонова – нагласио је Черч.

Међутим, многи научници доводе у питање етичке аспекте „оживљавања“ мамута.

– Предложено васкрсење мамута поставља озбиљна етичка питања. Мамут није био само скуп гена. То је била друштвена животиња, попут модерног азијског слона. Шта ће се догодити када се роди ембрион мамута и слона? Хоће ли га слонови прихватити? Метју Коб , професор зоологије на Универзитету у Манчестеру, рекао је за Гардијан . Надаље, палеонтолог Стив Брусат у књизи „Успон и владавина сисара“ истиче да би климатске промене такође могле бити препрека. Мамути су били прилагођени клими леденог доба са просечним температурама 10-12 степени Целзијуса нижим од данашњих.

– Ако се врате, суочили би се са температурама много вишим него што је било који мамут икада доживео – каже Брузат.