Ovo su prosečne zarade u Čačku i okrugu
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za januar 2025. godine iznosila je 148.440 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 107.476 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Medijalna neto zarada za januar 2025. godine iznosila je 83.031 dinar, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Među stanovnicima Srbije po visini prosečne zarade na prvom mestu su i dalje Beograđani, pošto je prosečna plata stanovnika tog grada, bez poreza i doprinosa, u januaru iznosila 133.696.
Najveće plate, ukoliko se pogleda prosek u beogradskim opštinama, imaju stanovnici Starog grada – 183.120 dinara.
Prosečna neto zarada u januaru u Moravičkom okrugu iznosila je 92.064 dinara (prethodni mesec 97.107).
Najveće zarade se beleže u Lučanima 103.973 dinara (u decembru 133.563 dinara), a potom slede Čačak sa prosečnih 92.671 dinara (94.034 dinara), Gornji Milanovac sa 92.609 dinara (100.571 dinara) i Ivanjica 80.396 dinara (82.339 dinara).
Prosečne januarska plata u Užicu iznosila je 99.840 dinara, Valjevu 95.325 dinara, Kraljevu 90.007 dinara, Kragujevcu 100.621 dinara, Kruševcu 93.636 dinara.
Zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta i dalje spadaju među najmanje plaćene radnike. Prosečna neto plata u ovom sektoru iznosi 69.619 dinara. Razlozi za ovo su sezonski karakter posla, visok udeo nekvalifikovanih radnika i često nizak status ove industrije. Iako postoji potencijal za napredak, radnici u ovoj grani moraju se suočiti sa izazovima poput niskog vrednovanja rada i teškoća u pronalaženju stabilnih radnih mesta.
S druge strane, metalna industrija nudi znatno bolje uslove za svoje radnike, sa prosečnom neto platom od 107.736 dinara. Ova industrija obuhvata proizvodnju osnovnih metala, mašina i opreme, i zapošljava radnike sa specifičnim veštinama i većim mogućnostima za profesionalni razvoj. Plata u metalnoj industriji varira u zavisnosti od specijalizacije i vrste posla, ali je generalno veća nego u sektoru proizvodnje odevnih predmeta.
Automobilska industrija, koja obuhvata proizvodnju vozila i auto-delova, beleži najveće plate u prerađivačkom sektoru, sa prosečnom neto platom od 138.112 dinara. Visoki tehnički zahtevi, stalna ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i stabilnost koja dolazi sa velikim investicijama, omogućavaju radnicima u ovoj industriji iznadprosečne zarade. Ovaj sektor takođe nudi relativno stabilna radna mesta i mogućnosti za napredovanje.
Prosečna plata u ostalim proizvodnim granama prerađivačke industrije iznosi 92.187 dinara. Ovaj sektor uključuje proizvodnju hrane, hemikalija, plastike i drugih materijala. Iako je plata u ovom sektoru niža nego u automobilskoj industriji, i dalje se nalazi u okviru proseka za prerađivačku industriju.
Najplaćenije oblasti i dalje su eksploatacija nafte i gasa, sa prosečnom neto platom od 297.143 dinara, kao i proizvodnja koksa i derivata nafte, gde prosečna plata dostiže 332.994 dinara. Zaposleni u vazdušnom saobraćaju takođe mogu da računaju na visoke plate, sa prosekom od 232.449 dinara.
Sa druge strane, među najmanje plaćenim sektorima su usluge smeštaja i ishrane sa prosečnom platom od 67.824 dinara, kao i proizvodnja odevnih predmeta, gde plata iznosi samo 69.619 dinara. Zaposleni u trgovini na malo takođe spadaju među radnike sa nižim zaradama, sa prosečnom platom od 75.429 dinara.
Plate u državnim službama uglavnom su iznad proseka. Na primer, u državnoj upravi i odbrani, plata iznosi 117.813 dinara, dok zaposleni u obrazovanju mogu očekivati prosečnu platu od 98.885 dinara. U zdravstvenim delatnostima plata je nešto viša, sa prosekom od 116.353 dinara, dok su socijalne usluge sa smeštajem na nivou od 80.433 dinara.
Najveći rast plata zabeležen je u sektorima poput ribarstva (povećanje od 21,1%), proizvodnje derivata nafte (rast od 17,2%) i sanacije i rekultivacije otpada (skok od 18,9%). Ovi sektori su iskoristili prilike za ekonomski napredak, dok su pojedini sektori, poput proizvodnje duvanskih proizvoda i poštanskih usluga, zabeležili stagnaciju ili čak blagi pad plata.
Podaci jasno pokazuju da plate u Srbiji rastu, ali neravnomerno. Iako su sektori poput nafte i gasa, IT sektora i avionskog saobraćaja među najplaćenijima, ugostiteljstvo, tekstilna industrija i trgovina i dalje beleže nizak nivo plata. Iako je rast plata očigledan u mnogim industrijama, razlike između sektora ostaju velike.
Kako se izračunava prosečna plata?
Od januara 2018. godine Republički zavod za statistiku za obračun prosečnih zarada koristi administrativne podatke iz Poreske uprave. Sve poreske prijave o plaćenim porezima i doprinosima na zarade uzimaju se u obzir, a prosečne plate se izračunavaju na osnovu obračunatih zarada za tekući mesec.
Prosečne zarade po opštinama odnose se na opštinu stanovanja, a ne na opštinu rada, kako je to rađeno ranije. Pa tako, na primer, ako neko živi u Čačku, a radi u Kragujevcu, njegova plata ulazi u čačanski prosek.
Izvor: OzonPress