Prvoaprilska priča: Sezona branja
Svake godine kada dođe sezona branja, uzgajivači se žale na nedostatak radne snage, a berači na niske dnevnice. Tako je moglo da bude i ove godine da se nije pojavio novi i unosan proizvod, o čemu razgovaramo beračem B.M.
Recite nam gospodine M. o kakvom branju je reč?
Kao što znate, država je uložila velike napore da bi prekvalifikovala mlade iz drugih grana privrede u politiku. To je urodilo plodom pa lokalne samouprave odgajaju mnoge mlade kadrove, prosto ponekad ne znam gde svi stanu. Normalno je da u takvoj gužvi mnogi kadrovi ne rade šta se od njih očekuje, ili rade neke stvari na svoju ruku. A zašto bi se lagali– ima i po koji kukolj u tolikom žitu. Zato centrala šalje nas berače ušiju u lokalne partijske rasadnike. Mi sezonski uletimo tamo, beremo uši, delimo ćuške, lepimo šljage, plevimo neposlušne i tako zavodimo red.
I sad je došlo vreme za takvo branje?
Znate kako kaže knjiga Propovednikova: „Svakom poslu pod nebom ima vreme“.
O, pa Vi ste čitali Sveto Pismo?
Pa molim Vas, nemojte potcenjivati partijsku obuku. Mada bih ja to čitao i bez njihove škole. Računam– šta mi teško! Čitam Bibliju, dam koji dinar Crkvi i pokrijem se na onom svetu za beračke poslove koje obavljam na ovom.
Znači, sada je vreme za branje?
Znate da nas čekaju izbori sledećeg meseca tako da je ovo najbolji trenutak za zavođenje reda. Nakon toga, kada pobedimo, kadrovi mogu da rade šta žele sve do sledeće kampanje. Jedini problem je što organizujemo izbore praktično svake godine pa se polomismo od beračkog posla, ali šta da se radi. Ima i gorih poslova u ovoj zemlji.
Ranije je poslodavac obezbeđivao obeok i smeštaj uz dnevnicu, da li je to i sada slučaj?
Još kako! Jedem po kafanama na partijski račun, imam službeni auto, službeni stan, službeni telefon… legitimaciju službe. Težak je to posao pa nas dobro kompenzuju. Kad bi videli koliko neki berači pojedu nakon napornog dana pomislili bi da su ceo dan istovarali ugalj. Vidim da se pojedini iz opozicije žale kada vide dnevne kafanske račune, kada pročitaju koje su tone mesa u pitanju, ali oni verovatno ne bi ni dan izdržali u branju. Sve slinavko do slinavka, mlitavi kao kuvane noge… Kad smo kod toga uskoro bi morali da završimo intervju, večeras me vode Kod Šumadinca na kupus sa kolenicom u zemljanom loncu.
Uh, probao sam– sigurno će Vam se svideti! Za kraj mi samo recite kolika je dnevnica?
Znate, to je već intimno pitanje, a nepristojno je postavljati intimna pitanja. Mada je i visina dnevnice nepristojno visoka, pa je najbolje da završimo ovde.